Renesansa (Renesansa)
Apstrakt
Srednji vek je trajao više od jednog milenijuma. Posle toliko vekova, srednji vek će biti zamenjen renesansom. Renesansa je period kada čovek počinje više da spoznaje prirodu, stvarnost i sebe. Čovek se polako izmiče od teoloških tumačenja. Slabljenje teološkog uticaja. Sedam slobodnih veština u srednjem veku. Renesansa, preporod. Filosofska učenja u renesansi nisu originalna. Nauka je tada najviše napredovala. U filosofiji i u književnosti sve se vraća na stare ideale antike. Međutim, antička filozofija počinje da se tumači na autentičan način. Aristotel-Toma Akvinski. Platon se iščitava na autentičan način. Dva centra gde se istražuju Platon i Aristotel. U Firenci se istražuje Platon, a Aristotel u Padovi. U renesansi se izučavala jedna oblast filozofije, a to je politička filozofija. Idealna država u kojoj bi trebalo da se živi. Tomas Mor Utopija. Nikolo Makijaveli Vladalac. U renesansi o idealnoj državi se nije razmišljalo na tako ozbiljan način kao što je slučaj kod Platona u antici, ovde su takva razmišljanja utopistička i ponekad površna. Teza od dve istine. Đordano Bruno se pozvao na teoriju od dve istine, ali mu to nije pomoglo i bio je spaljen. Najznačajnija ličnost renesanse je Frensis Bekon koji je uveo novi metod naučnog istraživanja i zaključivanja. On je kritikovao helensko učenje, koje se zasnivalo na dedukciji. Po Bekonu novi metod treba da bude induktivan. Bekon misli da znanje ne služi znanju nego se posmatra utilitarno npr. znanje treba koristiti da prirodu podvrgnemo svojim potrebama. Induktivne tablice. Četiri tipa teškoća-idoli, pogrešni likovi o svetu: pećina, pleme, trg, teatar.